Овогодишње обиљежавање Дана сјећања реализовали смо 10. маја 2024. године у
ресторану школе пригодним програмом који је био посвећен страдању невине српске
дјеце са Козаре и из Дракулића, Шарговца и Мотика.
Нико није остао равнодушан на стихове пјесама: “Васкрснуће дјеца”,”Дјеца са
Козаре”, “Рано моја, Јасеновац”, “Свети новомученици јасеновчки” и “Дракулић” чије
је аутор и композитор вјероучитељ наше школе, отац Игор Мијатовић. Песме је
изводио хор наше школе који се, поред школских програма, може похвалити и
наступом у Банском двору.
Најемотивнији дио била је рецитација пјесме “Јасеновац” коју је извела ученица
Клаудија Шорда. Присутни су остали без ријечи, јер ум не успијева да објасни оно што
срце осјећа.
Захвалност дугујемо и одличним водитељима Теодори Врањеш, Силвији Шорда и
Николи Ландека,такође, и ученицама Ани Бараковић, Теодори Беговић и Бојани Гргић које су емотивно
извеле одломке из поглавља “Мртве приче”, као и ученици Милици Петровић на
изведби пјесме “Шарговачки мученици” чији је аутор свештеник Слободан Врховац.
Професорице српског језика које су биле задужене за програм су Биљана Којић и
Нада Поњевић, а професорица историје умјетности која сваке године употпуни Дане
сјећања богатом изложбом ученичких радова је Радмила Бабић Бајић.
Специфичност овогодишњег програма је у томе што смо одлучили да пређемо са
ријечи на дјела. Прикључили смо се иницијативи за изградњу Спомен-парка
настрадалој шарговачкој дјеци коју је покренула Основна школа “Ћура Јакшић” гдје су
усташе мучки убиле 52 српска ђака 7. фебруара 1942. Заиста је вријеме да убијена
добију достојно спомен обиљежје!
Прочитане су и поучне ријечи Јована Бабића из романа „Дракулићи“ које треба да
буду опомена свима нама:
“Ми, Срби, поклани рекох у суботу, 7.фебруара 1942. нисмо били грешни. Моји
сељани су сијали жито, воће и поврће, пекли ракију и пекмез. У јесен остављали дуње
по собама, да им и зими миришу, до мириса божићне печенице па и даље.
Да ми, поклани Срби, цијелу истину живим Србима кажемо. Да их суочимо с њом.
ДА СЕ ОНА НЕ ПОНОВИ НИКАДА!”
